Roj Anderson u svoj filmski opus dodaje osvrt na ljudski život u svoj svojoj lepoti i okrutnosti, sjaju i banalnosti.

Film je praktično inspirisan Šeherezadinim pričanjem, u pozadini čujemo ženski glas kako povezuje scene koje su kao bajka – otuda je i narator vila koja ih priča i uz čije nežno vođenje ćemo i lutati i sanjariti 78 minuta koliko traje ovo delo. U njemu nebitni momenti dobijaju na značaju koliko i značajni istorijski događaji: nekoliko zaveslaja po ratom razorenom Kelnu, put do rođendanske žurke, otac koji zastaje da bi ćerki vezao pertlu dok pada kiša, ples tinejdžerki ispred kafića, marš poražene vojske do ratnog zatvora.